Studentski parlamenti predstavljaju jedan od ključnih mehanizama studentske participacije u visokom obrazovanju. Osnovna svrha njihovog postojanja jeste da obezbede glas studentima u procesima odlučivanja koji se tiču akademskog, socijalnog i finansijskog života studenata. Međutim, postavlja se pitanje koliku stvarnu moć imaju studentski parlamenti i koliko zaista utiču na akademsku politiku fakulteta ili univerziteta.
Zakonski okvir u većini zemalja, uključujući Srbiju, prepoznaje studentske parlamente kao legitimne predstavnike studenata i obavezuje visokoškolske ustanove da ih uključe u određene procese odlučivanja – najčešće kroz Savete fakulteta, komisije i druga tela. Ipak, i pored formalnog prisustva, studentski predstavnici se često suočavaju s ograničenim uticajem, nedostatkom informacija, ili nedovoljnom spremnošću uprave da njihove predloge ozbiljno razmotri.
U praksi, efikasnost studentskog parlamenta u velikoj meri zavisi od više faktora: motivacije i znanja samih predstavnika, njihove komunikacije sa širom studentskom populacijom, kao i od otvorenosti fakultetske uprave za dijalog. Takođe, često postoji manjak kontinuiteta u radu, što otežava ostvarenje dugoročnih ciljeva.
Da bi studentski parlament imao stvarni uticaj, potrebno je ne samo institucionalno priznanje, već i kontinuirana edukacija predstavnika, bolja povezanost s kolegama studentima i aktivno učestvovanje u radu fakultetskih tela. Samo tako studenti mogu preći put od simbolične participacije ka stvarnom učešću u donošenju odluka koje ih direktno pogađaju.